"Neznam zašto me ljudi izbegavaju, svi imaju nešto protiv mene, šta god da se desi ja sam kriva, čula sam da govore o meni kao da sam veštica. Ali mene njihove reči ne pogađaju, živim svoj život za sebe, a ne za druge."

"Gospođica Fabres izgleda tako fino i dobroćudno, lice joj je kao u anđela. Ne mogu da poverujem u te priče koje govore svašta o njoj. Jeste da se malo bojim, ali šta ću, kao da je bacila neke čini na mene, jednostavno ne mogu da se odvojim od nje."

"Tata kaže da izbegavam tu ženu, a on što je juri to nema veze. Irene je dobra pema meni, ona mi je kao majka, neznam šta da radim, da li da poslušam šta tata kaže ili da radim sve po mojoj volji."

"Irene je mnogo dobra prema meni i mome bratu, pomaže nam u svemu i rešava sve naše probleme. Mnogo mi je teško da se odvojim od nje, ali ako tata tako kaže, moram ga onda poslušati i ako to ne želim."

"Zašto Lukas sve ide kod te veštice, kao da mu je ona verenica, a ne ja. Okrenula je i njegovu decu protiv mene. Ako ga vidim još jednom pored te žene, napraviću takav skandal koji će dugo pamtiti. On je samo moj i ničiji više."

"Ko o čemu, Lukas samo o njoj, jeste da smo partneri i prijatelji već dugo ali da je preterao jeste. Gospođica Fabres jeste privlačna, ali ne može ne prići njegovoj verinici koja je u krevetu prava tigrica. Hulijeta je jedini razlog zbog čega još tripim tog čoveka."

"Od kako sam video Irene znam je da ona žena mog života. Imam strah od nje ali malo po malo i prevazićiću ga. Šta bih dao da i ona baci oko na mene, možda, njeno srce je puno tajni."

"Fabresova jeste čudna, pa šta, takvih ljudi ima koliko hoćeš da svetu. Muvaću se i šunjati malo oko nje, dokazaću ljudima da greše, moram saznati sve o njoj. Ko će drugi ako neću ja?!"

"Irene izgleda odlično. Neznam kako neko može govoriti loše o njoj. Jeste da neznam odakle je i šta je, ali je volim i poštujem. Jedino mene ima kao prijateljicu, i šta god da joj zatreba tu sam."

"Nemam ugodan i topao dom, pa šta!? Ne želim da mi ta žena pomaže, svakoga dana dolazi u moju šupu i donosi mi hranu. Nekoliko puta mi je i novac dala. Ne želim da prihvatam pokolne od Irene, možda mi u toj hrani stavlja neki otrov."

"Moram brinuti o Lukasu, njegova sam starija sestra i to mi je obaveza. Zaklela sam se našoj majci da ću ga čuvati. Ne mogu dozvolitii da bude sa onom vešticom, Hulijeta je prava žena za njega, i vrlo brzo će mu postati supruga."

"Ne mogu više da trpim zlostavljane mog 15 godina starijeg muža. Tresem se na svaki njegov pokret, ne mogu nikako pobeći. Ako je ta žena stvarno veštica kao što govore, možda mi ona može nekako pomoći."

"Možda je Irene stvarno veštica, ako nije zašto ne dođe nekada u crkvu da se ispoveda, kada me vidi beži od mene, plaši me se. Možda je neki đavo, neznam, vreme će pokazati istinu o njoj, a do tada ćemo čekati."

"Čujem da me ljudi viđaju noću sa Irene, i govore svašta. No mene to ne zanima. Pomoćiću joj da ostvari svoj cilj i ispuni plan, a kada se to dogodi odlazim, sa njom ili bez nje, tako da će moj identitet ostati zauvek misterija."